Dno dna

Napiši, brate nešto i o Ovima 
Znao si foru da se stih očeliči 
Napiši nešto, makar sitnim slovima 
Ne budi jaje, to na tebe ne liči; 
Provali rimu za notornu laž, za dubok uzdah posustalog sna 
Rimu za tminu i tišinu na dnu dna. 
Opleti, brale, i ne udaraj lament 
Na taj smo fazon majmune i prizvali 
Smrada sa farme pustimo u parlament 
Onda se krstimo kad nešto izvali; 
Otkad je sveta i veka i nas, najveće protuve prigrabe vlast 
Rasturi svatove pijani svat, bratija proglasi grabež za Krstaški rat. 
Dno dna! 
Al’ sve je to već viđeno. 
Dno dna! 
Svi trpimo postiđeno. 
Dno dna! 
No, i spore sveće dogore i film se prekida. 
Dno dna! 
Skupštinski ‘leb bez motike; 
Dno dna! 
To spada u narkotike 
Dno dna! 
Sa te se igle ne skida. 
Znam, nije lako, sve se manje – više zna 
Velike reči sićušne …